Kombinacija suptropske geografske sirine i nadmorske visine od 1350 metara stvara u Kathmandu-u skoro savrsenu klimu: suncane dane, sveze noći umerene monsunske kise i snezne padavine koje se mogu zapamtiti jednom u generaciji. Prosecna dnevna temperatura je od 10 do 30 C. Legenda kaže da je na mestu doline Kathmandu nekada bilo veliko jezero. Jednog dana je dosao junak Manjushei, udario macem po planinama na jugu doline, voda je istekla, jezero je presusilo i sam Buda se brinuo za lotos koji je ostao u blatu na dnu jezera. Iz tog cveta je izrastao brezuljak na kom se danas nalazi hram Svajambu. Iako je Kathmandu u poslednje vreme izrastao u milionski grad, njegov urbani deo je lako moguće obici pesice. Najinteresantniji deo grada zauzima samo 5 km 2. Ogranicen je rekom Visnumati na istoku, ulicama Kanti Pat i Tahiti na zapadu i severu i rekom Bagmati na jugu. Ali, snalazenje na ovom malom prostoru može da bude zacudjujuce teško. Ulice nisu obelezene, tako da ako trazite neko određeno mesto, dobijete info da je ono *odmah do* ili *u susedstvu* nečeg poznatog i vi se orijentisete po nekom spomeniku, hramu ili stupi. Precizne granice ovog malog prostora, misteriozno su poznate jedino lokalnim stanovnicima. Cesto ćete proćii vise puta istom ulicom, ali, kada vam bude potrebna neka prodavnica u kojoj ste zapazili nešto interesantno za kupovinu, necete moći sa sigurnoscu da je pronadjete. Posebno mesto u Kathmanduu zauzimaju trgovci sa svojim ducanima. Kolicine i vrste naslagane robe su velike, dok je velicina ducana koji je nude sasvim suprotna. Ducan se može obuhvatiti jednim pogledom, zajedno sa gazdom i nekoliko obaveznih pomoćnika. U cenkanju koje je glavna melodija u ulici nema milosti ni za jednu stranu, iako verovatno u istoriji Nepala nijedan trgovac nije loše prosao trgujuci sa strancima. Na jednom potezu od desetak metara nudi se menjanje novca na crno, trava za pusenje, tigrova mast, frule, maske, papagaji u drvenim kavezima, kukri nozevi, molitveni mlinovi, voce, ogrlice i narukvice, kipovi Bude... Upornost prodavaca suvenira granici se sa nemogućim. I kada taman pomislite da ćete ga se otresti tako što ćete napokon kupiti stvar koju vam nudi, a ni zasta vam ne treba, istog momenta vadi sledeću stvar koju će vam ponuditi na prodaju i predstava dalje traje. Najbolji lek je ne obazirati se na njih i ići svojim poslom i pravcem. Niko se ne ljuti ako od posla nema ništa, jer će naici neka druga žrtva. Uostalom, sutra ćete možda proćinezainteresovano pored onog prodavca i kao preko volje prihvatiti cenkanje i ako kupite neki kip, on izgleda dovoljno staro. Kod kuce niko neće primetiti da suvenir nije od prave kosti, a ipak lepo stoji u vitrini. Preko mosta na reci Bagmati ulazimo u drugi kraljevski grad - Patan. Zivot se ovde odvija normalno oko starina koje se na nekom drugom mestu ne bi smele ni dirnuti. U Kathmanduu i oko njega ima još mnogo cuda i lepota. Treci kraljevski grad je Baktapur gde vecina turista daju prednost hramu koji je prepun muskih i zenskih kipova u polozajima od kojih zastaje dah. Niko ne može još da opise vodene vrtove Balajua, hramove Gojarne, lezeceg Visnua okruzenog zmijama u Budanikanti, krvavi hram Daksinkali ili jezero Rani Pohari sa Sivinim hramom na ostrvu u samom centru Kathmandua. Ali, isto tako lepo je sedeti u prasnjavom Tamelu, piti pivo i gledati kako taj grad prolazi pored vas.
Zemun007
martedì 19 giugno 2007
Iscriviti a:
Commenti sul post (Atom)
Nessun commento:
Posta un commento