Namasteeee...
U restoranu našeg hotela u Katmanduu radio je jedan konobar koji je voleo da zbija šale sa gostima. Donosi vam dugo isčekivano poručeno piće i vi obradovani pratite njegovu ruku sa željom da što pre dodjete u posed svog pića i u momentu kad ste već počeli da se zahvaljujete ili napravite pokret ruke ka čaši on spretno ispred vašeg nosa odnese nekom drugom gostu .Ili namerno pobrka tanjire sa hranom. Sve je to bilo simpatično kako nama tako i drugim gostima pa čak i prirodno hladnim Englezima i Nemcima. Naši Dragan i Joca naprave plan kako da mu doskoče. Kupe super lepak, namažu dno čaše i zalepe za sto. Naravno da konobar ne vidi. Lepak odličan. Ja sa istim takvim prethodnog dana zalepila sandalu. Još uvek je nosim. Uhvatio lepak, nema šanse da se čaša odvoji od stola. Dolazi konobar-šaljivdžija da pokupi čaše, naravno sa osmehom. Hvata čašu. Ne može da je odvoji od stola. Vuče, ali ne pomaže. Nestaje osmeh sa lica. Mršti se. Ništa mu nije jasno. Pokušava ponovo. Opet ništa. Joca i Dragan počinju da se smeju. Smeju se i drugi. Na kraju je shvatio šta je u pitanju. Neko vreme se bio uozbiljio. Naši drugari su mu pravili još neke zvrčkice. U početku nije znao sa kim ima posla ali je brzo shvatio.
Radmila0604
sabato 23 giugno 2007
Iscriviti a:
Commenti sul post (Atom)
Nessun commento:
Posta un commento