Neko je zamolio za knjigu...

Odgovor na poslednji komentar: posalji svoju adresu i dobices knjigu, sa posvetom. Nadam se da će ti biti interesantna a naročito da će ti biti korisna ako tamo odes. U svakom slučaju, javi mi se pre polaska, da ti dam jednu adresu i telefon, da te doceka, primi i pomogne srpski brat Nepalac. Deepak Bhandari. Svako ko se tamo uputio i vratio, rekao mi je da je odusevljen mojim nepalskim bratom i da jedva ceka da ga doceka ovde kada bude dosao. Upravo veceras sam bio sa jednim parom koji se vratio iz Azije i bio par dana u KTM kod mog nepalskog brata Deepaka. Mnogo mi se zahvaljuju, al ja im kažem da to nije ništa, da sam to, normalno, ocekivao od njega... Tragedije u Himalajima? Mnooooogo. Dosta znam o tome. Da se samo malo vratim na mog pokojnog prijatelja Zorana Miletica. On je bio pravi planinar i kasnije alpinista, sa velikim iskustvom i planinarskim pedigreom. Ne kao neki novokomponovani alpinisti koji znaju samo za 2-3 vrha, pa onda Everest. da ima nešto više oni bi i Everest zaboravili. Dakle, Zoran je bio moj prijatelj, sa kojim sam prvi put krenuo u Nepal kao njegov pratioc, izvestac i novinar sa planiranog uspona na Cho Oyu, 6. vrh po visini na svetu, 8201 m. Nismo tamo otisli iz tehnicko-finansijskih razliga i otisli smo na trek na Kala Patar. Posle smo isli na jedan uspon na jedan treking vrh, a zatim još jednom da bi izveli pripreme za ekspediciju na Everest 1999. godine. Dosla je ta godina, pocelo bombardovanje, Zoran je tisao, ja ostao, sa porodicom. On se vratio, nije uspeo da osvoji vrh. Nije imao nikoga u bazi da mu pomogne. gruzijci, sa kojima je bio, nisu mu dali kiseonik, radio vezu, Sherpasa... i ko zna šta je tu bilo. Problemi i objektivni i subjektivni. Zoran je bio faca od osobe, verovatno su Gruzijci bili ljubomorni na superiornog Srbina i resili da mu odmognu. Ko je kriv? Ko zna/ peo je sa izbeglicom Rumunom, koji je preko Dunava preplivao u Srbiju, isao vozom do Italije i izbacili ga policajci iz voza pred granicom, presao ilegalno u Italiju i zatim u Ameriku. Penjali su zajedno ali je Zoran odustao na cuvenoj 2. stepenici na severonoj strani Eversta (i o tome možemo pricu, ali kasnije). Gheorghe (George) DIjmarescu, je izveo svoj prvi uspon na Everest sa severne, teske tibetanske strane i to bez koriscenja kiseonika iz boce. Oni su se ponovo sreli 2002. god. Opet je Zoran morao da napusti ekipu koju su vodili bugarsko-ruski *vodici* i krenuo je na uspon sa Georgeom. Opet je Zoran odustao na 2.stepenici, ali je otisao u sator, George je u povratku sa vrha morao da spasava jednog Nemca i tek drugu noc je prosao 20-tak metara pored satora gde je Zoran bespomocno lezao i ne znajuci da je ovaj tu. Dramaticno spustanje je George izveo posle 3 dana a Zoran je ostao u satoru iznemogao, verovatno sa srcano-plucnim problemima i na kraju zauvek ostao tu. Kasnije su ga pomerili (Sherpasi po Georgovoj molbi) da ga alpinisti ne bi bacili niz stenu 3000 m duboko. To rade da rasciste put, mesto za satore a i da ne gledaju mrtva tela. Nije dobro za psihu pri usponu. Čuo sam pricu šta se desava sada sa telom ali nije za javno pricanje. U svakom slučaju, nije lepo. Tragedija u Hiomalajima je bilo i biće. O tom ću pisati ovih dana. Drago mi je sto je tema izasla na gledano mesto. Pitajte imam šta da vam kaže,. O Everestu, Himalajima, Nepalu, istoriji alpinizma i u Himalajima i o drugim planinskim masivima. Ako neko želi da ide u Kathmandu, neka se javi, dobice korisne adrese i telefone. Srećno!