Vlada o pitomim Serpasima

Samo da dodam o našim Serpasima.
Iako ih je bilo mnogo vise nego sto je bilo potrebno za grupu koja je izasla iz našeg aviona, niko od njih nije nikoga od nas (koji treba da im omoguće posao) vukao za rukav i bio napadan. Serpas koji će nas sledećih dana pratiti, stidljivo je na engleskom pitao da li nam trebaju usluge nosaca. Pogledao sam ga i na osnovu njegovog izgleda i ponasanja odmah zakljucio da je fin i sposoban momak i zamolio sam ga da nam obezbedi još jednog svog drugara. Na nepalskom (ili na nekom od narecja koji se tamo govore) pozvao je jednog momka, i dao mu, zna se, tezi i veci ranac. Laksi je zadrzao za sebe i tu privilegiju nije ispustao do kraja našeg zajednickog puta. Svratili smo u jedan hotel odmah uz aerodrom. Tu smo doruckovali jer nismo stigli rano ujutru to da uradimo u Kathmandu-u. Vaznije je bilo da stignemo na avion i da nas posluzi lepo vreme. U hotelu sam prepoznao Sherpani koja upravlja hotelom. Ne znam da li je i ona stvarno mene prepoznala ili je to pokazala iz ljubaznosti, ali ja sam u tom hotelu prenocio jednom pre 10 godina, sa svojim prijateljom, pok Zoranom Mileticem. Sa setom sam se setio njega...
Krenuli smo, treking je poceo a nasi Serpasi su mi rekli da samo moraju da skoce do svojih domova, tu u Lukli, da bi uzeli topliju odecu za dane koje nam slede na vecoj nadmorskoj visini. Do svojih kuca su otisli sa našim rancevima, ali, poznavajuci taj narod, nisam se ni jednog trenutka zabrinuo da će nestati i da se sa nasom opremom neće pojaviti za neko vreme pored nas. Izvini na upadici, i molim te, nastavi Radmila.

Zemun007