Put u Nepal: malo skuplji od 11.septembra 2001. Karta pre toga, iz Srbije, 700 dolara, sada preko 1000 eura, Kathmandu, smestaj nije skup, mogućnosti za razgledanje grada (povratak u srednji vek), rafting razlicitih tezina (do VI), jungle safari, samo to bas i nije neka dzungla, barem kako ja zamišljam po tom nazivu, zabaceni predeli na istoku i zapadu zemlje a naročito nepristupacni deo prema Tibetu, iza himalajskog lanca (Mustagh i Ladakh), i normalno, vise razlicitih trek tura *Anapurna region, Everest, Kangchendzunga...). Ljudi: posteni, neverovatno za nas pojam, ali, toliko veruju u Boga, koji im je u svakom cosku sobe, ili na svakoj krivini puta, tako da ništa neprilično ne smeju da urade. Najpoznatije pleme u Nepalu su ipak Sherpasi. Pre nekih 700 godina su dosli sa pasnjaka na istoku Tibeta u ovaj predeo na juznoj strani Himalaja. Vezu sa postojbinom nisu nikada prekinuli i još danas trguju, prelazeci u Tibet preko planinskog sedla Nangpa, severno od Namche Bazara. U novom zavicaju su se smestili sto je moguće vise, u predelu gde se teško živi i za vreme kratkog leta a posebno po hladnoj i vetrovitoj zimi. Ni malo ih nisu privlacile zelene i plodne doline na jugu, daleke samo dva-tri dana hoda koje se lepo vide sa njihovih siromasnih polja. Susretali su se sa ljudima iz doline i oni su ih pitali kako se zovu. Najjednostavnije je bilo odgovoriti da su oni ljudi sa istoka, a na njihovom jeziku se to izgovara sher-pa. Pocetkom XX veka su ih zapazili Englezi koji su razmišljali o usponu na himalajske vrhove. Prilagodjeni tokom generacija na zivot na visini, postali su vrhunski nosaci. Najbolji među njima nisu samo nosili, već su penjali do samog vrha. Posle osvajanja Everesta za Serpase je čuo ceo svet (Sherpa Tensing Norgay, zajedno sa Hillaryem, prvi uspon na Everest 29.5.1953.). Svi od reda su budisti. Deci daju imena najcesce prema danu u nedelji kada se rode pa ih ima mnogo sa istim imenima. Najveci greh za njih je oduzeti zivot. Jednom prilikom sa gledao kako jedan Serpas, nekoliko minuta strpljivo pokusava metlom da izgura nocnog leptira iz hodnika planinske kuce. Za mene bi bilo jednostavnije da ga je jednim potezommetle pritisnuo za pod, ako mu već toliko smeta. Na moju opasku je odgovorio*Should be my brother*. Veruju u reinkarnaciju tako da na zivot i smrt i na zivot posle smrti imaju razlicit pogled od nas.
Zemun007
martedì 19 giugno 2007
Iscriviti a:
Commenti sul post (Atom)
Nessun commento:
Posta un commento