Prvi Srbin na Everestu

2000.godina, proleće. Dragan Jacimovic i Goran Ferlan odlaze na exp na Everest. Juzna strana, iz Nepala, klasicnim smerom (smerom prvih osvajaca, jugoistocni greben). Clanovi su međunarodne ekipe. Pristupni mars, isti kao za treking na Kala Patar, za aklimatizaciju. Prvi boravak u bazi traje 2 dana. Na 6100 m postavljaju 1. visinski kamp, prenocili, vracaju se u bazu. Zatim ponovo uspon, prelaze glecer *Ledeni slap8 (Ice Fall). Sacinjen je od tzv seraka, ogromnih gromada leda teskih i po 100 tona. Prelazak se obavlja od 4h ujutru, kada je još uvek hladno, jer je tada manja opasnost od pomeranja i odvajanja delova leda.. Drugi visinskimkamp je na 6400 m. Uspon ka trecem kampu, 7300 m, dovrsavaju proces aklimatizacije. Pocinje mesec maj. vreme je još uvek loše. 21 exp je na planini, svi žele prvi u 2000.god da osvoje vrh. Nasi su krenuli sa jakom zeljom i pored lošeg vremena. Pocinju uspon 11.maja ali ih nevreme vraca na Juzno sedlo (oko 8000 m). Spustaju se do 4000 m gde se oporavljaju 3 noći Vracaju se u bazu spremni i opusteni. 18.maja krecu ka C2, opet loše vreme, vracaju se. 25.maja su ponovo na Juznom sedlu, cekaju da padne noc i da se upute ka vrhu. Oko 10.30 uvece krecu ka vrhu, jak vetar, uzasno hladno i pada sneg koji otezava penjanje. Mracno je i samo se vidi uzani snop svetlosti od ceone lampe. Oko 1 h po ponoci izlazi Mesec, vidi se i bez lampi. Jutro, svitanje, Jacimovi i Ferlan su na 8500 m. Ferlan je ispred. Jacimovic ga zatice ispod Juznog vrha, nešto iznad 8600 m, kako Ferlan sedi, misleci da ga ovaj ceka da se dogovore za uspon poslednjih 150 visinskih metara. Kada mu se priblizio, video je da je Ferlan bled, i da ga gotovo ne prepoznaje i kada je progovorio Jacimovic je shvatio da Ferlan želi da odustane, da se vrati zbog promrzlina na nogama i da ga prsti strasno bole. Jacimovic nastavlja sam uspon. Nepaznjom, Ferlan je odneo sa sobom i radio vezu. Onda, na 8700 m, na Juznom vrhu, pokvario mu se ventil na boci sa kiseonikom i sasvim mu se prekinuo dovod kiseonika. *Poceo sam da se gusim jer je na toj nadmorskoj visini koncentracija kiseonika u vazduhu samo 17 % pa sam ostao da sedim nekih 15 min da bi se organizam adaptirao. Morao sam da se koncentrisem kako bih disao polako i duboko, da ne bih refleksnim ubrzanim disanjem potrosio i ono malo energije koju dobijam iz kiseonika. Srce mi je strahovito lupalo i znao sam da kada se tako nešto dogodi alpinista mora bez odlaganja da se vrati. Ali, odustajanje za mene, čak i u tim trenucima, nije dolazilo u obzir. Kada sam se malo privikao na nedostatak kiseonika, pokusao sam da popravim kvar, a kada mi ni to nije uspelo bacio sam bocu i krenuo dalje... U 10:15 h ujutru 26.maja 2000.g. moja noga je krocila na najvisu tacku naše planete.* Mislim da je najbolje da ste ovu pricu doziveli onako kako je Dragan Jacimovic meni ispricao u studiju *SOS-kanala u emisiji *Svet alpinizma* po povratku sa exp na Mont Everest. Nije nimalo nezanimljivija njegova prica o povratku sa vrha. Hipoksija, halucinacije, gubljenje svesti navezan na fiksno uze, san, budjenje, opet padanje u san...U kamp 4 je stigao tek u 18:30 h, posle 19 sati na otvorenom. Mnogo je teze sto je poceo da penje sa kiseonikom, pa ga naglo izgubio, nego da je peo bez kiseonika. Bio je u fazi dehidratacije i odumiranja bez kiseonika. Nije u prvom trenutku prepoznao svoje prijatelje, a kada ih je prepoznao, sa uzbudjenjem i uverenjem im je pricao šta je i koga je gore na planini vide(u svojim halucinacijama, naravno). Iskusni Henry Todd ga je razumeo i pomogao mu, u satoru je dobio tecnost i kiseonik koji je on u magnovenju odbijao jer mu je organizam bio u stanju takvog soka da mu se cinilo da mu kiseonik ne treba. Tokom prve noćije opet imao strasne halucinacije, bio je agresivan, razbijao stvari po satoru, napolju je čuo muziku dozivanje, *bila je zurka*. Samo je Ferlan mogao da opise kakav je bio tada. Ujutru je dosao sebi i bilo mu je malo lakse, vratio se u C2 i poceo da se oporavlja. Tako je Dragan Jacimovic postao prvi Srbin koji je osvojio Mont Everest. Sledeće godine planira da vodi srpsku expediciju na Everest, sa severne, tibetanske strane. Prošle, 2005 god, je Iso Planic, clan vojvodjanske exp na Everest izveo uspon na vrh Everesta sa severa. Vodja exp Miodrag Mico Jovovic je (sa ostalim clanovima, naravno) podigao spomen plocu u bazi svom drugaru Zoranu Mileticu. detalje sa ove exp mozete (verovatno) videti na sajti http://www2.serbiancafe.com/lat/diskusije/new/redirect.php?url=http://www.vojvodinaexpedition.com. Nadam se da je adresa tacna.

Zemun007