Da ne budem shvacen pogresno: nemam loše mišljenje o pomenutim Evropljanima, izuzetno veliki broj kvalitetnih osobina, možda ih dovodi da budu prepotentni. Ipak mnogo bliza mi je Slovenska dusa. Ali, i ta dusa ima mnogo mana. Evo, za kraj o pok Zoranu i zvanicne verzije dvojice vodja exp u kojoj je Zoran ucestvovao. Obojica su slovenske duse, ali nisu u ovom slučaju pokazali njenu dobru stranu. Dakle, zvanicni izvestaj iz nekih novina (beogradskih). Borislav Dimitrov, vodja međunarodne exp u osvajanju Everesta u cijem je sastavu bio Nislija Zoran Miletic, izneo je detalje o trgediji našeg alpiniste.*Zoran Miletic, jedan od najpoznatijih jugoslovenskih alpinista, bio je clan međunarodne ekspedicije koja je krenula u osvajanje Mont Everesta sa severne strane u maju 2002.godine. Vodje ove exp bili su Borislav Dimitrov (Bugardska, Sofija) i Slava Skripko (Rusija, Moskva). Exp se sastojala od 7 clanova. Po programu grupe trebalo je da svi mi zajedno krenemo u zavrsno osvajanje Everesta 22.maja i da 25.maja, svi zajedno, uz pomoć Serpasa i sa bocama kiseonika pokusamo uspon. S obzirom na to da je 15, 16 i 17.maja vreme bilo veoma lepo, Zoran je odlucio da se odvoji od nas i krene u uspon sa Dzordzom (SAD), clanom druge ekspedicije, koji je takođe nas dobar prijatelj. Dzordz je već 3 puta bio na Everestu i pozvao je Zorana da mu se pridruzi. Zoran i Dzordz su 14.maja krenuli iz baznog logora na 6450 m. 16.maja stigli su do poslednjeg logora (L 3). Zoran je od tog trenutka poceo da koristi kiseonik. Sledećeg dana nastavili su sa penjanjem i Dzordz je rano pre podne stigao do vrha. Poslednji put je video Zorana na prvom stepeniku na 8500 m. Posle toga Zoran se vratio nazad do logora 3 (8300 m). Uzeo je svoj ranac i vrecu za spavanje i nastavio da se spusta do logora 2 (7800 m), koristeci i dalje kiseonik. Iste noći posle osvajanje vrha, Dzordz se spustio do logora 3. Video je da je Zoran pokupio svoje stvari i tada je prestao da brine. Dva dana kasnije, kada se Dzordz vratio u bazu i shvatio da se i dalje ne zna gde je Zoran, digli smo uzbunu i poceli potragu za njim. 19. i 20. maja vreme je zaista bilo veoma loše (duvao je jak vetar) i svi alpinisti su se spustili do baze. 21.maja Serpas iz Japanske exp pronasao je Zoranovo telo. Mi smo odmah poslalinaseg Serpasa Mingmu da se popne da bi potvrdio da je to zaista Zoran i da napravi fotografije. Mingma je stigao do Zorana 23.maja. Zoran se nalazio u japanskom satoru na visini 7800 m. Umro je u satoru u cudnom polozaju. Na nogama je imao cizme, a vreca za spavanje mu je bila van satora. Mingma je snimio fotografije i sahranio telo ispod kamenja na istaknutom mestu da bismo ga lakse pronasli, u slučaju da odlucimo da u bliskoj buducnosti spustimo telo. Nas zakljucak je da je Zoran umro od iscrpljenosti i da mu je verovatno otkazalo srce, kada mu je ponestalo kiseonika 18.maja. Na moj privatni mail mozete da mi saljete sva pitanja u vezi sa Zoranovom tragedijom. Svi clanovi exp salju svoje najdublje saucesce Zoranovoj porodici. Borislav Dimitrov* Da ja sada ostavim dusu mog dragog prijatelja Zorana na miru, Bog neka mu dusu prosti.
Zemun007
martedì 19 giugno 2007
Iscriviti a:
Commenti sul post (Atom)
Nessun commento:
Posta un commento