Evo kreće naša priča.
Nas petoro (Vlada, Rada, Dragana, Dragan i Joca) krenuli smo sa surčinskog aerodroma 23. aprila, nedelju dana ranije od datuma navedenog u programu. Na moju inicijativu polazak je pomeren nedelju dana ranije kako bismo zahvatili praznik (27. 4. Dan ustavnosti). Nažalost, pred polazak se ispostavilo da se praznik ove godine radno proslavlja. Ja, Dragana i Dragan smo planinari i prijatelji. Prošle godine smo bili zajedno u Keniji i Tanzaniji i popeli se na vrh Kilimandžara, dok su Vlada i Joca školski drugovi i dugogodišnji prijatelji. Putovali smo ruskim Aeroflotom preko Moskve i Delhija do Katmandua. E Delhi, Delhi... Mnogo vremena provedosmo na tom aerodromu: 13 sati u dolasku i nepuna dva dana i dve noći u povratku. Upoznah svaki ćošak njegovog prostora za putnike u tranzitu, istestirah sve parfeme po frišopovima i nabacih nešto dodatne kondicije za treking penjući se bezbroj puta uz stepenice, kako bi bar nešto korisno uradila u tom praznom vremenu. Šteta što nismo bili u nekom soliteru jer bi tad nabacila kondiciju dovoljnu i za neki himalajski vrh od 8000 metara. Vremena je bilo na pretek. Sve zaboravih kad stigosmo u Katmandu, grad čiju atmosveru treba doživeti. Na aerodromu sa vencima žutog cveća i širokim osmehom sačeka nas naš ljubazni domaćin. Mislila sam da se takve slike mogu videti samo na filmu. Vlada, kao stari poznanik i prijatelj našeg domaćina Dipaka, dobio je veliki šareni cvetni venac kakav pristaje vodji i velikom prijatelju. Sačuvala sam svoj venac, doduše sad je uvelo cveće ali je ostala draga uspomena. Vožnja do hotela beše prava avantura. Vozi se levom stranom uskim uličicama gde sve vrvi od života i gde je bezbroj učesnika u saobraćaju pa čak i svetih krava. Imala sam utisak da ćemo se bezbroj puta sudariti sa vozilom ili rikšom iz suprotnog pravca ili zakačiti nekog pješaka ili kravu. Odahnuh kad stigosmo u hotel. Hotel solidan, na lepom mestu, sa lepom baštom i ljubaznim osobljem. Na pultu recepcije prizor koji ne može da promakne ženskom oku:široka plitka posuda napunjena vodom na kojoj plivaju cvetovi, listovi, latice... Veoma prijatna slika za oko i dušu. Posle sam videla ovakvu dekoraciju i na drugim mestima. Sad to primenjujem u svojoj kući i kancelariji. Voda, dva tri cvetića, nekoliko listića i eto novog ambijenta u kome ljudi i situacije poprime drugačiju, lepšu boju. Popodne i naredni dan proveli smo u razgledanju grada, poseti hindu hramu Pašupati i budističkom hramu Bodanat, kao i nabavci nedostajuće opreme za treking.
Radmila0604
Nessun commento:
Posta un commento