Što se tiče alpinista i odnosa među njima

Što se tiče alpinista i odnosa među njima: Ja sam na početku bavljenja ovom temom bio veliki idealista sa veliko verom u ljude, naročito ako se oni bave * necim uzvisenim*. Kasnije sam se malo razocarao i na kraju postao objektivan, bez + i - emocija. Razmišljao sam i o motivima koji ih tamo vode. Ne poznajem njih mnogo a i to što poznajem, nisam citac ljudske duse pa da znam šta im je razlog da se upistaju u takav rizik i opasnosti. Uostalom, svako i treba da ima svoj razlog i da radi sa sobom šta hoće i kako hoće. Normalno, ako ne ugrozava drugoga. Jedino u sto sam siguran, da ako covek krene u tu, a i bilo koju drugu, avanturu, sa pogresnim motivima, neće dobro proći kad - tad. *Osvojio* sam, *Pobedio* sam *Everest pod nogama* i takve price... smesne su. Ali sam primetio da je mnogim penjacima cilj da budu macho face, lece neke komplekse iz detinjstva ili puberteta, nekima je motiv slava pa za njim novac. Mnogo njih je samo Everest osvojilo i napisalo o tome knjigu sa mnogo subjektivnih gnjavaza. Ali USA pre svega , guta sve i to je njihov način da zarade novac za nove avanture. Nisam pokusavao niti zeleo da krenem dalje, iz vise razloga. Prvi, verovatno najpametniji, kasno sam se zainteresovao za planine, znaci, bez *osnovne * planinarske i alpinisticke skole. Već sam bio dovoljno zreo i obrazovan da bih već sebi postavio dovoljno jake ciljeve, imao sam novaca kao zaposlen da mogu sebi da priustim jednom godisnje odlazak u Alpe i sl ali nisam imao znanje za to. Srećom , po mene, smirio sam se u bracnoj luci jer bi sigurno negde nastradao. Drugo, malo sam lenj i sklon komformizmu za takav način zivota. I dalje smatram,(iako sam maksimalno podržavao alpiniste) da nije normalno bez nekog jakog motiva, provesti 2-3 meseca u pustinji leda i kamenja u nekoj bazi pod vrhom, bez komfora, toaleta, čiste vode, sa gomilom istih ljudi kojima se penjete na glavu i idete na zivce, kao i oni vama, a kamo li još izlagati se naporu i opasnostima od hladnoce, visine, vetra, lavine... Svaka im cast, ja nisam za to, i važno je kada covek zna svoju meru. U takvim uslovima ljudi se i te kako pokazu. Njihova sebičnost dolazi do izrazaja, jedu punim ustima a ne nude bliznjeg u satoru, neki bi presli preko mrtvih tela samo da dodju do svog cilja. Ne pomazu drugima u nevolji, bacaju tela mrtvih bez trunke postovanja ako im se nadju na putu ili na mestu kampovanja. Tela se raspadnu i polome ko case jer su zaledjena, udovi lete na sve strane u dolinu. Ima i obrnutih primera velike i nesebične ljudskosti, pozrtvovanja za prijatelja ali i biznisa, ko plati spasice ga ko ne plati neka se slika za uspomenu porodici . Spasice ga i besplatno ali ako nemaju preca posla. Ali ima i onih koji su spaseni, pa daju Serpasima 20 - 30 dollara. Na http://www2.serbiancafe.com/lat/diskusije/new/redirect.php?url=http://www.everestnews.com za 2002 god ima clanak Koliko biste platili za svoj zivot, napisao ga je George Dijmarescu, posle jedne dramaticne akcije spasavanja na severnoj strani Everesta, bas kada je i pok Zoran bio u satoru, ... i kasnije pronadjen mrtav u njemu.

Zemun007