Statistike o Himalajima

Malo statistike o usponima na himalajske vrhove: odnos uspona i smrtnosti, kao nagovestaj tragedija koje su se dogadjale i koje su opisane u brojnim izvestajima sa ekspedicija. U Himalajima ima 14 vrhova iznad 8.000 metara i prvi pokusaji osvajanja vrhova su vrseni početkom XX veka. Do 2003. god (do kada sam sakupljao podatke) Everest je osvojilo 873 penjaca, 299 uspona je ponovljeno (znaci , penjaci su osvojili vrh po 2 ili vise puta), 82 žene su bile na vrhu (prva Japanka Junko Tabei 1975.g.) umrlo je 172 osobe. To ne znači da su samo osvajaci ginuli. Umrli su oni i koji nisu uspeli da osvoje vrh, u toku ekspedicije. To je veliki procenat (172 od 873+299). Ali, Anapurna, u centralnom Nepalu ima još crnju statistiku. 106 penjaca je popelo vrh, 3 ponavljanja uspona, 5 žena na vrhu, 55 umrlo u ekspedicijama, znaci, preko 50 % smrtnosti. Najviše umrlih na Everestu je bilo 1996.godine, ukupno 15, a najviše uspona je bilo 2001.godine, 182. Iako oprema i tehnika u alpinizmu napreduje, i logicno bi bilo da ima manje smrtnih slučajeva, povod za sve veću smrtnost je taj što se na Everest upucuju i osobe sa malim ili nikakvim planinarskim iskustvom. Uplate svoju tarifu od nekoliko desetina hiljada dolara, iznajme vodice i nosace i žele da *kupe* vrh. Znaci, krecu sa pogresnim motivima, i priroda im to ne oprasta. Vecina njih, sa zapada naročito, osvoje vrh (ili ih Sherpasi iznesu na vrh) i vrate se kuci, objavljuju snimke ili knjige, zaradjuju svoje dolarei prave se vazni u svojoj okolini. Dokumentarni film o Everestu 1996. godine je zaradio svojim izdavacima i kino operaterima preko 100 miliona dolara! Samo, stvarno su ulozili u taj film. Kamera (specijalna, 30 kg teska, sa 90 mm filmskom trakom... je kostala preko milion dolara. Ko zna koliko su naplatili od proizvodjaca ranceva jer je jedna reklama bila u casopisima u Americi na kojoj je pisalo *U nasem rancu je nosena kamera,ta i ta.vredna milion dolara. Ili za sator North Face u kom je jedan Sherpas, Babu Chiri prenocio na Everestu (prvi i jedini do sada). Proveo je na vrhu 21 sat bez kiseonika . Kaže da nije smeo da zaspi, jer se bojao da se neće probuditi. To je uradio 1999. godine a sledeće, 2000. god. je izveo najbrzi uspon na Everest. Od baze do vrha mu je trebalo 16 casova uspona. Poginuo je 29.aprila 2001.godine tokom jedne ekspedicije na Everest. U blizini kampa 2 upao je u lednicku pukotinu i sutradan su ga drugi penjaci pronasli.

Zemun007