U vezi sa planom za put u aprilu - odgovor za Sandyby

Ovaj plan puta koji je naveden ima najmanje u sebi penjanja. Ono sluzi za nekoliko stvari: - da se oseti duh trekinga, atmosfere koja je na njemu, vide se ljudi iz celog sveta koji imaju nešto jako zajednicko. Na trekingu se najbolje oseti duh naroda koji tu živi, Serpasi i ostala plemena. Vide se manastiri, način zivota mestana u Lukli (vece selo)selima na putu, u Namce Bazaru gde će se biti u povratku u subotu kada je pazarni dan i festa sa autenticnim Tibetancima koji toga dana dolaze. Posetice se i tibetanska bolnica sa tradicionalnim nacinom medicine. Ja sam sa jednom grupom isao na preglede. Gledao nam je dubinu usta, koren jezika i zenice i na osnovu toga govorio od čega možda bolujemo. Kupili smo i lekove, tj biljne preparate za oboljenja koja hronicno nosimo (bol u ledjima, pritisak ...) Treking do 3800 metara nije ni malo fizicki naporan ni po zdravlje opasan. Ide se samo jedan duzi uspon, do Namce Bazara, oko 3 casa, ali ko ne može za 3, može za 4, nema zurbe, stize se u toku dana i to uveliko. Sutradan je jedan uspon od 1,5 sati do Sjanbocea, i posle je povratak , sve lagano. Na trekingu i te kako može da se oseti sve ono sto vas interesuje. - treking je apsolutno pozeljan, da ne kažem neophodan (jer mnogi krenu na Tibet i bez trekinga) jer se postize aklimatizacija organizma na veliku visinu i kadas se ode u Tibet, autobusom, stize se vrlo brzo i do 5300 metara visine, a onda će se videti ko je aklimatizovan a ko ne. Ko nije, promenice sve boje lica (ljubicasto, zeleno, plavo), povracace, biće mu muka par dana a zašto to , kada covek može da se aklimatizuje pre toga (uz uzitak lakog trekinga i upoznavanja nepalske autenticne atmosfere) i da punom dusom uziva u Tibetu bez negativnih nuspojava. - da se vidi i Mont Everest sa juga, sa distance od 20-tak km, a ja hoću i da prespavam bas u Sjanboceu, na 3800 m, na mestu koje sam jednom slučajno video, neposredno uz luksuzne hotele, i da toplo obucen se naslonim u lezaljku i gledam izlazak Sunca nad Everestom. Posle nekoliko dana bih ga uporedio u Tibetu, na 5300 m, na 5-6 km rastojanja, kao sto je to Majkl Pelin prikazao u svojoj emisiji. Znaci, ovaj treking nije ni malo tezak, uopste nije opasan, i dovoljan je, jer odlazak do 5500 m, do baze sa juga Everesta, predstavlja fizicki i psihicki napor neka 2-3 dana, pred ciljem, na cilju i dan pri povratku. Isplati se, ali svi se nešto ucute i pate sami sa sobom tih dana i noći Etnologija, kultura, arhitektura i sve ostalo, može se videti u atmosferi trekinga, atmosferi Kathmandua i treće, u Tibetu. Mnogo toga ima da se vidi a 21 dan je idealan za to, nije naporno ali je sadrzajno.

Zemun007