Ruke u vis!

Radmila (socialni radnik) je pisala na Nepalu a ja ću na Tibetu. Verovatno će se i ona posle prelaska granice prebaciti u nas Tibet. Na kineskoj (tibetanskoj) strani iza granice sa Nepalom, je veliko brdo u kome su Kinezi napravili moderan grad na serpentinama. Verovatno je neki drug Kinez pogledao mapu sedeci u ofisu u Pekingu i rekao: „Ocu ovde grad sa hotelima, postom, garnizonom policijom i prodavnicama” - i tako bi. Tamo gde mu mesto nije, u sred planine podignut je moderan gradic. Granica je most preko jedne himalajske reke i na samom mostu sam video da moj mobilni telefon sa srpskim brojem, funkcionise. Pozvao sam par brojeva kod kuce ali nisu bili bas voljni da se odazivaju i razgovaraju. Granicu smo presli po kineskom vremenu u 10 sati, zvao sam oko 11 h, u Srbiji je bilo 5 h ujutru. Na granici smo predali papir sa grupnom vizom, proveravali su da li smo zdravi. Policajac je uperio plasticni pistolj svakome od nas u celo. Ja sam namerno podigao ruke i glumio uplasenog, a onda mi je policajac pokazao brojac na „pistolju” i video sam da mi je hitro izmerio temperaturu, 36,8 stepeni. Znaci, zdrav sam, i mogu u njihov Tibet. U gradu smo morali na još jednu pasosku kontrolu a nas vodic je morao da obavi još neke granicne formalnosti tako da smo ga sacekali u gradu. U lokalnoj knizari bila su samo izdanja državnog izdavaca, na kineskom i propagandnog sadrzaja (barem po fotografijama). Videli smo par mesara gde su sekli zamrznuto svinjsko meso a bilo je izlozeno i nekoliko dimljenih pataka . Krenuli smo na put, rasporedivsi se u dva Land Kruzera, Rada, Dragana, Dragan i driver u jednom , Joca, ja, driver ( malo mutav, ali zato super peva) i vodic Dzek. Tibetanac. Izasli smo iz niskog (2200 m) predela, iz sumovitog dela i poceli uspon po makadamu duz cijeg dela je bilo parkirano nekoliko desetina (možda i stotinu) kamiona. Spremni da se natovare nepalskom robom koja će se raširiti po celom Tibetu. Poceo je put po pejzazu koji podseca na slike mesecevog predela.

Zemun007