Malo geografije

Nepal možemo da podelimo na 3 geografska regiona sa svojim narodom, ekonomijom, obicajima i kulturom. Raznolikost predela utice i na razliciti način zivota. Nizijska polja i dzungla u Teraju, juznom delu Nepala, uspinju se ubrdoviti predeo sa terasastim padinama i gustim sumama. Severno je pogled iz snova, Himalaji, sa terenom koji je na vek=likoj nadmorskoj visini, ali često ispresecan dubokim recnim dolinama. Niski deo, Terai, je do pedesetih godina XX veka bio opasna dzungla. Čak i jedna provedena noc u tom predelu, mogla je da dovede do fatalnih posledica tokom sezone groznice, od aprila do oktobra kada su aktivni komarci koji prenose malariju. Intezivnim zaprasivanjem DDT-em ovaj predeo je ociscen od malaricnih komaraca (molim Boga da se ne javi neki zastitnik komaraca povodom ovog priloga), tako da je mogao da bude naseljen. Sada skoro polovina nepalskog stanovnistva(22 miliona) živi u ovom predelu punom hrane gde je moguće obaviti i do 3 zetve godisnje. Sredisnji deo Nepala su brda, razudjeni predeo dubokih dolina i terasastih padina i taj deo zauzima polovinu povrsine zemlje. Ovaj sistem podizanja terasa je vekovima gradjen i tako se plodna zemlja stiti da je monsunske kise ne speru i ne odnesu u recna korita. Sevrni deo pripada himalajskom planinskom vencu. Granica vecnog snega u Himalajima na juznim padinama je između 5 i 6.000 m. Lednici u podnozjima najvisih vrhova dostizu duzine od 30 km. U donjem delu lednici su prekriveni stenovitim materijalom - lednickim morenama. Lednici se svakodnevno krecu tako da u kratkom vremenu mogu značajno da promene svoj izgled. Himalaji predstavljaju prirodnu granicu. Severna strana Himalaja je bez visokog rastinja i prekrivena je planinskim stepama. Juzna strana je bogata rastinjem. Na visini od 700 do 1500 m je bogato tropsko rastinje koj epostepeno porastom visine postaje sve redje ali opstaje do visine od 4000 m. Iznad te visine opstaje samo nisko rastinje i alpsko cvece. U planinama vlada promenljivo vreme koje karakterisu niske temperature, -25 C leti i zimi i nize od -40 C. Cesto duva uraganski vetar cija brzina prelazi i 150 km/h. Ljudska naselja su u plodnim dolinama i kotlinama (1500 -2500 m) a na juznim padinama na nekim mestima su i iznad 4000 m. Klimu čitavog himalajskog regiona karakterise vetar monsun koji u letnjem periodu duva sa mora na kopno a u zimskom sa kopna na more. Od promene pravca vetra nastaje i promena vremena. Za vreme letnjeg monsuna vetar donosi vlagu sa Indijskog okeana tako da su posledica velike kise u podnozju planina i sneg u planinama. Za vreme zimskog monsuna nema mnogo padavina.

Zemun007