Nepal

Nepal je jedina Hindu kraljevina na svetu i nalazi se stisnut između dve najmnogoljudnije zemlje na svetu, Indije i Kine. Prostire se u duzini od oko 900 km od zapada ka istoku a samo 150-200 od juga ka severu. Kada bi postojali dobri putevi, zemlju bi bilo moguće preci sa kraja na kraj u toku jednog dana. Ali kako je predeo izbrazdan dolinama i planinama, potrebno je nekoliko meseci da je predjete jer je to moguće uraditi jedino peske. Izgradjeni su putevi između nekoliko najvaznijih tacaka, ali veliki deo planine države nije moguće proćinekim kopnenim prevoznim sredstvom.Nadmorska visina na jugu je oko 150 m i prema severu se do Himalaja uzdize čak do 8850 m, koliko je visina Mont Everesta koji se nalazi na granici sa Tibetom, Kina. Glavni grad je Kathmandu, koji se nalazi u jednoj veliko dolini, okruzen sa svih strana planinama tako da ga piloti aviona stranih kompanija ne vole bas mnogo, jer im je nezgodan za sletanje(bio nekada, nekome i sada).Zbog kombinacije suptropske klime (geografska sirina kao Kairo ili Florida) i nadmorske visine od 1350 m, Kathmandu ima skoro savrsenu klimu: suncane dane, sveze noći umerene monsunske kise i snezne padavine koje se mogu zapamtiti jednom u generaciji. U gradu živi nešto preko milion stanovnika, gradjevine su niske, do 6 spratova(u poslednje vreme) najviše. Na ulicama Kathmandua vlada uzurbanost po uskim ulicama, ali bez one napetosti koja prati zapadnjacku guzvu: tu su nasmejana i poznata lica, simpaticno trubljenje riksi, bezbroj egzoticnih mirisa, zvonjava bicikala, glave na mnogim prozorima, puno prasine, psi koji kao mrtvi leze na sve strane, sve manje svetih krava koje niko ne dira... Kathmandu je muzej na otvorenom sa hiljade spomenika ali koji za razliku od Zapada, ne služe samo kao ukras ili eksponat, već se u njima živi i preko dana pa i noći jer tu prenociste nalaze brojni beskucnici i sadui, sveta lica.. Hram Pasupati je najsvetije mesto u Nepalu sa mnogo hramova, spomenika, koji se vekovima uzdizu iznad obala svete reke Bagmati. Natpis *Samo za Hinduse* na glavnom hramu u Pasupatiju upozorava da je ovaj hram magicno mesto. Na obali reke je najvece mesto za obavljanje ceremonije kremiranja umrlih. Tela se oslobode odece i u pratnji muskih rodjaka se uvijaju u carsave i uz mnogobrojne bukete cveca se stavljaju na lomacu i spaljuju. Od kaste i bogatstva preminulog zavisi kolicina i kvalitet drveta na lomaci. Na istom mestu mogu biti sahranjeni i prosjak - beskucnik i sam kralj i njegova porodica (kao sto je bilo 2001 godine kada je u jednom danu sahranjena cela cetvoroclana kraljevska porodica). Mnogo toga se promenilo u Nepalu od kako je početkom pedesetih godina XX veka otvorio svoje granice za strane turiste. Sada u Nepal dolazio preko pola miliona turista, uglavnom iz Evrope, Severne Amerike i Australije, mada ih ima iz svih krajeva sveta jer putnici žele da vide najlepse i najviše planine sveta, Himalaje. Hima-alaya na sanskritskom znaci Zemlja snega, a njene vrhove su želeli da osvoje alpinisti sirom sveta. Takođe dolaza i oni koji nisu ni alpinisti ni planinari ali žele da ucestvuju u trekingu, pesacenju po himalajskim dolinama i planinama. Postoji veliki broj treking tura ali najinteresantniji je treking do podnozja Mont Everesta ili Chomolungme, na jeziku Sherpasa, sto znaci Bozija Majka Zemlje. Na treking prema Everestu se kreće iz Kathmandua, uglavnom avionom do Lukle, 2800 m. Zatim put ide duz doline reke Dudh Kosi (mlecna reka, koja svojim zapenusanim brzacima stvarno podseca na reku mleka), i po prelasku nekoliko visecih mostova(nekada vrlo rizicno, sada preko modernih i bezbednih mostova koje su izgradili, uglavnom, Svajcarci), i velikog uspona, stize se u Namche Bazar, 3440 m, prestonicu naroda iz plemena Sherpa. U Namcheu je par stotina kuca. Predeo u kom je podugnuto selo izgleda kao neki amfiteatar, samo sto nijedan na svetu nema tako mocnu pozadinu koja coveka potpuno odusevljava. Iznad Namchea je selo Sjanboche u kom se nalazi travnata aerodromska pista. Odmah iznad Sjanbochea se nalaze dva hotela (japanski *Everest Wiew* i tibetanski) sa cijih terasa se prvi put na putu može videti *Treci pol* planete Zemlje, najvisi vrh sveta, Mont Everest. Na trekingu treba ići polako, postepeno osvajati nadmorsku visinu i aklimatizovati se, jer bi u suprotnom, naglim dolaskom do visine od 3800-4000 m, moglo doći do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija koje mogu da rezultiraju i smrcu. Sledeća stanica, posle Namchea. na Everest autoputu je Tjanboche sa velicanstvenim budistickim manastirom na oko 4000 m visine. Staze za treking su bezbedne, siroke vise od metra, pokrivene zemljom ili kamenjem, na nekim mestima strme, ali nigde strmina ne prelazi uspon kao na stepenistima zgrada. Napor predstavlja dugotrajan hod, od 6 do 8 casova dnevno, nedostatak kiseonika i neaklimatizovan organizam. Ali, postepenom aklimatizacijom treker uspeva da dodje do podnozja Mont Everesta za nekih 8 dana laganog hodanja i uspona. Poslednje naseljeno (samo preko leta) mesto na ovom putu je Gorak Shep na 5150 m visine. U nekoliko podignutih kuca je moguće naći prenociste u sobi sa grupnim lezajevima (kao i uostalom na celom putu, samo daleko komfornije). moguće je takođe i rucati i vecerati, samo ne preporucujem da uzmete, recimo, kuvana jaja ako ste mnogo gladni. Zbog velike nadmorske visine i smanjenog pritiska vazduha, voda izuzetno sporo kljuca, tako da za kuvana jaja morate da cekate 2-3 sata da se skuvaju. Do tada poludite od gladi. Od Gorak Shepa je 2-3 uspona do vrha Kala Patar, 5545 m visine sa kog je najbolji pogled na Mont Everest. Vrhovi su međusobno udaljeni 9-10 km vazdusnom linijom, 3300 m visinske razlike. Za trekere daljeg puta nema.Cilj je konacno dostignut, glava je puna utisaka i misli se ne mogu opisati. Velika zelja je ostvarena. Neki putnici su pola svog zivota želeli da stignu na ovo mesto. Prilikom odlaska iz Nepala, ljubazni domaćini nam stavljaju oko vrata bele kate. To su molitvene marame, koje nam, ako smo im dragi, poklanjaju na rastanku. One su znak secanja, a onaj, kome je omotana oko vrata, mora se vratiti jednoga dana. Izgleda da je njihova snaga prilično jaka, jer se mnogi koje znam, vracaju u sve kracim razdobljima. I ja sam se tamo vracao sest puta, i ko zna koliko ću još puta to uraditi. Bog zna...

Zemun007