*Onima koji su umrli tamo gde su želeli da umru.*

Lepo je cuti razmišljanje i neznije duse neznijeg i lepseg pola. One mogu da vide mnogo bolje neke suptilnije stvari na koje mi ni paznju ne obratimo.Slazem se da nije dom jedne Srpkinje. Može biti dom Srbinu koji jednostavno želi nešto drugacije nego sto mu je u njegovoj zemlji. Covek odluci šta mu u zivotu treba i treba da bude srećan ako to pronadje. Pa i ako pronadje mesto gde će da provede ostatak svog zivota i to je u redu. Mnogi će lako razumeti nekoga ko je otisao u Norvesku, Svajcarsku, Ameriku... *Tamo mu je lepo, dosta zaradjuje, lepa kuca, kola...* Ne mora svima to da bude cilj u zivotu. Neko želi da živi bez stresa, zlobe, podmetanja, pakosti laži... u okruzenju prijatnih ljudi, prirode, klime... Uostalom, neka svako sebi pronadje mesto , samo ne treba da se mesa u tudji izbor. Cesto zalim mog pokojnog prijatelja alpinistu Zorana Miletica jer je umro u Himalajima. Nije bio morbidna osoba pa da je krenuo u uspon na Everest sa ciljem da umre. Ali, tesim se, da je zeleo i on da živi u Nepalu, u Himalajima, Everest mu je bio velika zelja, da ne kažem opsesija. I ostao je zauvek na padinama Everesta, 7800 m visoko. Sada zamrznut, ostace vecito mlad. A i setim se posvete u jednoj knizi jednog francuskog alpiniste. *Onima koji su umrli tamo gde su želeli da umru.*

Zemun007