Malo o trekingu

Treking je africki termin koji su koristili Holandjani opisujuci svoje pohode kroz prasume, obično noseci svoj teret u rancevima. Termin su preneli Britanci koji su planinarili u Aziji i reč se odomaćila u Nepalu. Isprepletena nepalska kombinacija prirodnih lepota i kulturnog blaga otkriva se samo onome ko hoda. Prakticno celi severni deo države je neokrnjen putevima. Ako želite da ga otkrijete, morate da pesacite. Svako ko je u normalnom zdravstvenom stanju može da ide na treking. Pozeljne su ipak osnovne pripreme. Misici imaju problem prvih dana, dolazi do zapaljenja misica, ali glavni problemi nestaju posle treceg dana trekinga. Krajem prve nedelje telo se sasvim priviklo na napore puta. Sami ste iznenadjeni svojim mogućnostima. Potpuno psihicko zadovoljstvo pri setanju je jedan od razloga bavljenja trekingom. Covek upoznaje šta je sve njegovo telo u stanju da učini i izdrzi i to može da pruzi vece zadovoljstvo od svega drugoga. U poslednje vreme treking nije bas tolika avantura kao nekada. I Nepalci su promenili svoje navike i kulturu tako da skoro u svakoj kuci pored vaznih puteva mozete da kupite pitu od jabuka, kolace, cokoladu, koka kolu ili pivo. Zapadna hrana je svuda prisutna, mada je izgubila na autenticnosti prilikom prevodjenja na nepalske uslove pripremanja hrane. Lodzevi imaju veliki broj gostiju. U kucama je sarolika atmosfera koju donose trekeri sa svih strana sveta. Konverzacija je uglavnom na engleskom jeziku. higijena je sada neuporedivo bolja nego predhodnih godina. Vodu sa izvora, cesmi i sl, NIKAKO ne piti, NIGDE. Ne jesti voce i povrce koje se pere, već koje se ljusti ili posle termicke obrade. Razlog su amebe kojih ima svuda. Pije se flasirana voda ili prokuvana. Posledice od ameba? Nije opasno po zivot ali očajno stanje u stomaku i sa telom traje 2-3 dana... Poželjno je na treking ići ili sa vodjom ili sa nekim ko ima iskustva, ili eventualno posle detaljnog razgovora i saveta iskusne osobe. Zbog problema sa aklimatizacijom... Dnevni raspored trekinga je jednostavan: Posle ustajanja i dorucka, pakuju se stvari i kreće se na put. Prepodnevno hodanje u trajanju 3-4 casa prekida se u vreme rucka koji uz odmor oduzima 2-3 sata. Popodnevno hodanje traje 2-3 sata, tako da se do odmorista stize pre mraka. Priprema se za nocenje i veceru tako da se radni dan zavrsava oko 9 uvece kada se ide na spavanje. Nema mnogo stvari koje mogu da se rade kasnije u hladnim satorima ili mracnim sobicama.Uobicajeno je da se na nekim mestima koja su izuzetno lepa, provede 2-3 dana u odmoru i razgledanju okoline sto je istovremeno dobro i zbog aklimatizovanje organizma na veliku nadmorsku visinu. Treking obično ima za cilj osvajanje nekog trekerskog vrha za koji nije potrebna dodatna dozvola. U regionu Everesta postoje 3 takva vrha: Kala Patar, Gokio Pik i Cukung. Svi su visine preko 5.000 m (vise od Mon Blana). Kala Patar je najblizi Everestu ali je pogled na Himalaje lepsi sa Gokio Pika. Blizina Everesta smeta pogledu sa Kala Patara jer Everest zaklanja pogled na druge vrhove. Sa Gokio Pika je lepsi pogled, jer istovremeno mozete videt 4 od 6 najvisih vrhova sveta. Levo je 8201 m Cho Oju, 6.vrh sveta, zatim 1.Everest, 8850 m, Lotse, 4. po visini i Makalu, 5. po redu. Everest je vazdusnom linijom udaljen nešto preko 20 km. Vrhunac lepote ako na neki od ovih vrhova dodjete predvece i dozivite vecernji pogled. U tom slučaju je potrebno da sa sobom ponesete perjanu odecu i baterijsku lampu. Srećno.

Zemun007