Kada bi se krenulo u detalje, mnogo bi prostora zauzelo. A i detaljni podaci ne mogu ni da se nadju na jednom mestu. Potrebno je pravo *kopanje*, kao u rudniku. Ja sam bio veliki *rudar* naročito do 1990.god. Interesantno za mene je bilo 1995 god, znao sam bolje šta se desavalo u celom svetu a nisam znao šta si radili nasi ljudi u Himalajima. Čak sam nailazio na zid cutanja nekih naših dobrih alpinista, ali, nazalost, sujetnih osoba, koji prosto nisu želeli da govore o uspesima drugih penjaca. Jednom sam saznao za pokusaj naših ljudi na Anapurni, i nisam mogao da saznam ko su oni, cutanje, ignorisanje. Jedva sam saznao telefon (čak pogresan) pok Zorana Miletica, zvao ga mnogo puta. I on je prepoznao u meni svog *brata po alpinizmu* i tako smo se najzad sreli, upoznali, zblizili i 3 puta isli zajedno u Nepal i mnogo puta na neke naše planine i planinske domove i prezentacije po gradovima. Tako sam saznao o mnogim njegovim dogadjajima sa planina na skoro svim kontinentima i o prilikama i neprilikama koje su ih snasle. Prisustvovao sam njihovim zanimljivim pricama uz logorsku vatru (jednom na Hajli, uz pok Mavric Safeta - Cake). No, kada zavrsimo sa našim usponima i pokusajima na Everestu, ako vas interesuje, upoznacu vas sa pok Zokijem i nekim drugim penjacima. Može malo i o Messneru npr.
Zemun007
Iscriviti a:
Commenti sul post (Atom)
Nessun commento:
Posta un commento