Dodir neba

Mala pricica iz moje emisije Dodir neba koja je emitovana 1998.god na RTS-u u dokumentarnom programu, a koja će pokusati da docara atmosferu na trekingu.

Dodir neba

Daleko na istoku postoji mesto gde je zemljina kora najbliza nebu. Nekada davno su, iz morske dubine, podzemne sile digle veliku plocu, visoko, kao ni jedno kopno na nasoj planeti. Kao sto svaki morski talas ima penu na svom vrhu, tako su se i kopneni talasi posuli belinom. Ljudi, koji su se jednog dana pojavili i poceli da žive oko tog lanca belih planina, nazvali su ga Hima Alaja - Zemlja snega. Nisu poznavali druge planine, ali su bili ubeđeni da su njihove najviše pa su ih nazvali takvim imenima: vrh neba, Bozija Majka Zemlje. Ovo je prica za one koji su tamo bili i moraju stalno da se vracaju. Za one koji će tamo tek ići a ceka ih ista sudbina. Ali, najviše za one koji tamo nisu bili i neće nikad otici. Na put do podnozja Everesta kreće se iz Kathmandua do Lukle, sela u podnozju Himalaja. Prvi deo puta od Lukle se spusta do mesta pakding i traje oko 4 casa. Sa leve i desne strane vide se vrhovi visi od 6.000 m. Primetno je da se na mnogim mestima grade nove kuce koje se spremaju da ugoste sve veci broj trekera koji zude za Everestom. Kažu da 80% trekera koji dodju u Nepal, izaberu ovaj put. Malo je tezi i naporniji od ostalih. Drugi su možda i lepsi, ali cilj ovog trekinga je najizazovniji i zove se Mont Everest za Evropljane, Sagarmata za Nepalce i Chomolungma za Tibetance. Pošto se posle nocenja u Pakdingu krene dalje predje se još jedan most preko reke Dudh Kosi i nastaje jedan veci uspon. Dok se penje prema selu putniku se skracuje dah zbog osetne nadmorske visine i nenaviknutog organizma. To je finis pred ulazak u prestonicu Serpasa Namce Bazar. To je selo koje se nalazi u srcu Kumbu regiona. Namce je na visini 3446 m i u centru su brojne prodavnice rukotvorina. Prodaju se figure i nakit od srebra, poludragog kamenja, trguje se rucnim radovima, jakovom dlakom ali i svom alpinistickom opremom svih svetskih proizvodjaca. Mestani iz okolnih sela donose u korpama od bambusa pirinac, kukuruz, caj, secer, petrolej. Pije se rakshi - rakija od pirinca, chang - pivo od pirinca. Malo iznad Namce Bazara je mesto Sjanboce gde se nalazi mali aerodrom. Sa tog mesta je rajski pogled na dolinu Dudh Kosi, na Namce Bazar i okolne vrhove i doline. A kada pogledate prema severu, ako nije zaklonjen oblacima, prvi put se putniku pokazuje ON, Njegovo Velicanstvo, najveci vrh sveta, Mont Everest. Tada putniku, hteo on to ili ne, zastane dah od tolike lepote. Vidi se i gusterovoj glavi sličan sveti vrh Ama Dablam, 3.500 metara visoka juzna stena Lotsea i samo glava Mont Everesta sa kojeg skoro uvek vijori zastava snega. Ukoliko se ode dalje, sledeća stanica na Everest autoputu je manastir Tjanboce. Na ovom delu puta već uveliko krstare teska transportna sredstva - jakovi. Jak je himalajsko govece. Izuzetno je korisna zivotinja i ima samo jednu manu: ne može da živi na visini manjoj od 3000 m. Himalajske visine su na mnoge bacile svoje nadzemaljske čini. Oni uvek odlaze tamo da pronadju svoju dusu. So zivota. KAo sto je to učinio jak. Nekada, kaže legenda, bivo i jak su prijateljski živeli u dolini. Danas bivo ima male dlake i neprekidno drzi glavu uspravno, kao da nekog, odozgo, ocekuje. A iscekuje svog prijatelja jaka koji je otisao preko Himalaja u Tibet po so koju obojica veoma vole, a koje je ponestalo u niziji. Bivo je pozajmio jaku i svoju dlaku, da ovaj prezivi na hladnoci. Ali, jaku se toliko svidelo u planinama da se vise nikad nije vratio. Ocarao ga je dodir neba. Od Namcea se polako spusta do reke Imja Koli a zatim se posle 2 saca uspona stize u Tjanboce. Tjanboce nije samo selo već i sediste tibetanskog budizma u Solo Kumbu-u. Tu se nalazi velicanstveni budisticki manastir. Prica o nastanku tog manastira je lepa kao i sve nepalske price. Sa druge strane Everesta, u Tibetu, nalazi se poznati manastir Rongbuk, najvisa verska gradjevina na svetu 5300 m iznad mora. U 17.veku Lama Sange Dorje, peta reinkarnacija Lame sa Rongbuka, podigao je manastir Tjanboce na nepalskoj starni Himalaja, preletevsi Everest. Ostavio je u nedalekom Dinboceu i u Tjanboceu, otiske svojih nogu nakon prizemljenja. Svake godine, u novembru ili decembru, zavisno od pojave punog meseca, u ovom manastiru je velika svecanost - Mani Rimdu festival. Lame obuku odecu i maske demona i plesom prikazuju pobedu budizma nad animizmon u Tibetu, koja se dogodila pre 1200 godina. nazalost, pre nekoliko godina (1989), neki demon, ili ko zna koja reinkarnacija se naljutila sto su lame uvele elektricnu rasvetu sa obliznje male hidroelektrane u manastir Tjanboce i veliki pozar je do temelja unistio zgradu sa svim umetnickim delima i starim spisima sto su nastali u Tibet ili su bili preneseni iz njega. Danas je taj manastir uz ogromni finansijsku pomoć Nemaca, u potpunosti obnovljen, ali ne koristi se vise energija iz hidrocentrale, već preko solarnih celija koje se nalaze na krovu gradjevine i koje su manje opasne. Ispred manastira je siroki plato sa kojeg je nezaboravni pogled na Ama Dablam. Ama Dablam, ili Slika srebrne kutijice na jeziku Serpa, sveti je vrh Serpasa, ali i ideal kako se uopste može zamisliti neka planina. Pet strmoglavih grebena obrubljuju pet još vrtoglavijih stena. Cela planina je pod snegom i ledom koji na nekim mestima visi kao da za njega ne vrede prirodni zakoni. Vrh je pravilan. Stoji usamljen u sredini Solo Kumbua a ime Ama Dablam toliko je lepo da privlaci i dok ne znate šta znaci. Na severnim padinama Himalaja ljudi su zakljucili da tu blizu, veoma blizu - žive Bogovi. Podigli su na hiljade manastira. Još i danas lutaju po velikoj visoravni i mrmljaju mantre. Ljudi na juznoj strani izgradili su milione terasa koje postaju plodne tek kada po njima zazubori voda sa planina. I njihovi bogovi žive na tim vrhovima. Kada odlazite iz Nepala, ljubazni domaćini vam stavljaju oko vrata bele kate, molitvene marame. Onaj kome je bela marama omotana oko vrata, mora se vratiti jednog dana. Za put po Tibetu idealna je kombinacija kratkog trekinga do Namce Bazara (eventualno malo uzurbanije do Tjanbocea) zbog trekerskog ugodjaja. Treking do kraja, do baznog kampa Everesta sa juga, može da bude naporan 2-3 dana zbog visine, i sl. Ali je zato kraci treking idealan za aklimatizaciju za Tibet jer se u Tibetu odmah postize velika nadmorska visina sto može dovesti do tegoba neaklimatizovanog putnika. Steta bi bilo na tako divno mesto doći ne pripremljen.

Zemun007