Evo nas konačno.
Vratili smo se pre desetak dana sa našeg interesantnog, dugog i dalekog putovanja. Utisaka prepuno kao i pozitivne energije akumulirane tokom boravka na prostorima gde, više nego skromno, živi narod beskrajne tolerancije, otvorenosti, dobrote, topline... sa stalno prisutnim osmehom na licu. Prvih dana po povratku, ovi naši prostori na kojima živim nepunih 50 godina, činili su mi se prilično tudjim. Osećanje nepoznato do sad. Ja, kao glavni inicijator ovog putovanja, iz moralne obaveze prema našem vođi, Vladanu Vukašinoviću, i svima vama koji ste pratili ovu priču i bodrili nas tokom našeg putovanja, stavih sebi u zadatak da vam prenesem utiske, iskustva i doživljaje sa putovanja. Verovatno će se uključiti i Dragana, a možda i neko iz muškog dela ekipe kako bi doživljaj bio potpun, posmatran i muškim i ženskim očima. Ne zamerajte, ukoliko javljanje bude neredovno. Sačekale su nas nagomilane porodične, profesionalne i druge obaveze. Vlada, naš vođa, neopravdano optužen od Radmile K za manipulacije oko putovanja, u potpunosti je ispoštovao plan napravljen pre putovanja. Napravili smo mnogo lijepih fotografija. Možda uspem da ih učinim dostupnim. Jednu sam stavila na moj računar i svako jutro kad ga uključim dočeka me vedro, nasmejano prelijepo lice jedne male nepalske devojčice. Kako dan može biti loš posle ovog prizora?
Radmila0604
Nessun commento:
Posta un commento