"Tocak Zivota"

Prvi dan u Tibetu doneo je sam po sebi dosta uzbudjenja. Voznja dzipovima po cudnovatom predelu, ostvarenje visegodisnjih snova...tako da nisam mogao dugo da zaspim. Bilo je previse novih utisaka. Prolazili su mi pred ocima prizori koje sam video prvog dana putovanja. Prošli smo samo mali deo Tibeta a i on je već bio cudnovat. Ali nešto se u sve to nije uklapalo. - Kinezi i gradjevine koje su napravljene za državne sluzbenike. Oni se tu uklapaju „Ko slon u staklarskoj radnji”. Podaci iz literature: Sve je zakuvao pre 1300 godina 32. tibetanski kralj Songtsen Gampo. Nije mu bila dovoljna jedna kraljica, poreklom iz Nepala, već se ozenio i kineskom princezom Wen Cheng. I danas se Kinezi pozivaju na taj brak, tumaceci da je od tada Tibet sastavni deo Kine. Vekovima su se međusobno svadjali i osvajali, delovi Kine su bili pod Tibetom i suprotno. U 9.veku sklopili su mir. Kina je priznala Tibet i u Lasi je podignut obelisk koji to ozakonjuje za sva vremena. Posle toga su Kinezi mnogo puta zaboravljali taj dogovor, ulazili u Tibet, odlazili i ponovo se vracali. Pedesetih godina 20.veka su Kinezi usli u Tibet, okupirali ga bez namere da ga ikad napuste. Kulturna revolucija sezdesetih godina? Unistili su sve sto su mogli, manastire, kulturna blaga vekovima prikupljana, pobili su stotine hiljada Tibetanaca, duplo ih proterali... Manji deo miroljubivih Tibetanaca je uzeo oruzje u ruke, ali sa slabim uspehom... Njihovo najjače oruzje oduvek su vreme i vera, i tu ne mogu da izgube. Sve je prolazno, pa i ova poslednja okupacija je ponavljanje već vidjenog i prestace jednoga dana kao i sve dosadasnje. Jes, živi bili pa videli ko može protiv ovakve Kine. Ali procitajmo knjigu Tibetanci od Stevana Pesica. Duhovna snaga je tibetanski budizam koji im daje odgovor na sve sto ih zanima. To je manjim delom religija, a vise filozofija zivota. Iako su znali za TOCAK nisu ga nikada koristili da sebi olaksaju zivot, ali ga odavno koriste kao simbol neprestanog ponavljanja. „Tocak Zivota” je osnovni smisao i predstavlja ucenje o reinkarnaciji. Tako smo i mi na našim cetvorotockasima nastavili dalje, sa ciljem da dodjemo do Base Camp Everest. Na Djurdjevdan smo se probudili prvi put u Tibetu, i zapevali smo „Dugmetovu” pesmu. Ustvari, ja sam nešto vikao i pevao. Nastavili smo voznju makadamom i polako sa krivudavih puteva izasli na ravni predeo koji je obecavao da idemo ka Lasi. Himalaji su se priblizavali sa desne strane i kada smo izasli na asfaltni deo puta, nasi vozasi su stali, vodic Tsetan (rekao je da možemo da ga zovemo Dzek, jer je tako lakse, a Joca mu je onda odgovorio da može da ga zove Dzon) je rekao : „Loock, Everest!” Da , to je bila Chomolungma, Bozija Majka Zemlje, najvisi vrh sveta. Sada i sa severne strane. Nekoliko dan ranije smo mu se jako priblizili sa juzne , nepalske strane (ali, to ocekujem da isprica Radmila ili neko drugi od putnika i to u delu o Nepalu,ovo je deo za Tibet) Desno je bio Cho Oyu,,,

Zemun007