Vladan odgovara na pitanja

Putovao sam u Nepal 7 puta od 1997. do 2001. godine. Prva 3 puta kao pratilac alpinista, neka vrste izvestaca, ili kao neka vrsta novinara. Snimao sam i pravio emisije za TV stanicu na kojoj sam radio emisiju *Svet alpinizma*. Finansije? Teško za Srbiju, ali kombinovao sam reklame na TV stanici i sponzore. Sledeća 4 puta sam isao kao trek vodic za jednu turisticku agenciju. To ima svojih prednosti jer vise nema problema sa novcem, ali su velike obaveze i gubi se smisao uzivanja u putu. Moram da mislim na trekere kao na pilice. Da se ne pogube po ulicama Kathmandu, šta jedu i koliko, šta imaju od opreme, kako podnose napore, aklimatizaciju. Stalno pazim na najslabijeg, pokusavam da im olaksam kod napora. Ipak, znam, umeli su to da cene. Nekada je avionska karta bila jeftinija, između 650 i 750 dolara, sada je preko 1.000 Eura. Birao sam skuplji ali sigurniji prevoz do KTM-a. Ako idete preko Nju Delia, može vam se desiti da dugo, predugo cekate na avion za KTM. Stalna odlaganja letova. To može da se istrpi u privatnoj kombinaciji, ali kada vodite druge ljude, postoji odgovornost. Zato sam posle isao Bec-KTM direktno. Lufthansa, Austriaairlines i Lauda air su imali direktne letove. Kombinacije preko Karachia, Delia i Bangkoka su sporije i nesigurnije. Preko Moskve može biti problem sa izgubljenim stvarima. Najviše sam isao do 5545 m, Kala Patar, vise mogu da idu samo alpinisti. Postoje i tarife za dozvole za uspone na vrhove. Za tzv. treking vrhove, njih 20-tak u Nepalu, (od 5.500 do 6.500 m) cena dozvole je 300 dolara za petoclanu ekipu. Od 6.500 do 7.000 m je oko 1.000 dolara, 7.000 do 8.000 2-5.000 dolara, preko 8.000 (ima ih ukupno 8 u Nepalu) oko 10.000 dolara a za Everest 70.000 dolara za 6-7 clanova. Uvek postoji tzv. oficir za vezu koji kontrolise da li idete na uplaceni vrh i ne smete da idete tamo gde niste uplatili. Ako popenjete vrh bez dozvole, mogu da zabrane vasem planinarskom savezu uspone ubuduce, uspon na vrh vam se ne priznaje (jedino da naknadno platite). Znaci, kada dodjete u KTM, mozete i solo da se snadjete. Svuda vas cekaju momci koji vam nude sve, od smestaja u hotelu, do neke turisticke ili penjacke ture, put u Bhutan, Tibet, udaljene krajeve Nepala, rafting... Samo racunajte da će vas to mnogo vise kostati nego kada imate nekoga da vam pomogne ili ako već ima iskustva u Nepalu. Cenkanje je obavezna stvar u Nepalu, za sve zivo. Od tigrove masti, kukri nozeva, statua Bude, do cene sobe u hotelu, turisticke ture i sl. Ja sam kasnije dobijao sve nize i nize cene hotela i ostalih stvari, tako sam mogao da imam povoljnu cenu aranzmana. Realno gledajuci, za 3 nedelje boravka u Nepalu (KTM, treking, rafting, safari u dzubgli, treba vam ako ste dobri u cenkanju oko 800 dolara. Ako želite da se opustite i date sve u ruke nekom agentu u KTM-u, dodje i do 1.000. Kad sam ja vodio program je bio otprilike ovakav. Prva 2-3 dana je grad, spomenici, interesantni delovi grada, istovremeno nabavka dodatne opreme (jeftinija dosta nego u Evropi), organizovanje trekinga (avion i sl). Zatim se na trekingu provede oko 13-14 dana. Na treku je moguće iznajmiti i nosaca (ko ne želi ništa da nosi) koji vam je stalno na desetak koraka iza ledja i gleda na svaki vas mig da vam pomogne. Prenociste je u sve boljim i boljim kucama (može i u satorima ko želi), hrana je korektna, ima je svuda. Nije hladno, iako nocu na visini temperature padnu debelo ispod nule. Na suncu je toplo ali čim zadje sunce, osetno je hladnije. Ne padaju često kise (osim od 1.juna do 15. avgusta, vreme monsuna, svakodnevne prepodnevne kise). Lepse je u jesen, manje je isparenja u vazduhu, tako da je lepsi pogled na Himalaje. U proleće je lepse jer je duzi dan i ima vise rodendrona(tada cvetaju, raznih boja od bele do crvene). Ima struje i telefonske veze (čak i 1999. na Gokiu, dosta udaljenom predelu od glavnog dela Everesta). Po povratku sa trekinga opet dan u KTM pa rafting, splavarenje. Postoje razliciti stepeni tezine. Obično idem do III stepen, mada mislim da je to II stepen. Domaćini malo preteraju da biste se bolje osecali kako ste isli teskim delom. Postoje delovi zemlje i reke gde kad se otisnete na splavarenje, 5-6 dana ni ne mozete da prekinete rafting, zbog nepristupacnih obala. To je samo za iskusne raftere. VI stepen tezine, za onoga kome to nešto znaci. Ja obično biram izlet za amatere (i ja sam amater). Oni koji su splavarili Tarom kažu da je rafting tezi u Nepalu ali da na Tari nema mirnih mesta kao sto ovde ima. Ja ne znam da uporedim. temperatura u nizem delu Nepala, prema Indiji, je tropska, zastitna krema velikog faktora je neophodna (isto vazi i za treking, opasnost od opeklina je velika, zbog razredjenog vazduha). U dzungli je mirna i opustena atmosfera. Nema vreve ni guzve, turizam je dobro organizovan, smestaj u bungalovima je konforan. Razgleda se Nacionalni Park Chitvan, i program obuhvata 3 aktivnost (3 dana dve noći. Jutarnje jahanje slonova u dzungli (pridjete nosorozima na desetak metara), rucak, popodne ili setnja po dzungli ili rentiranje dzipa. Uvece nacionalni ples. Drugo jutro voznja kanuom po mirnoj reci i poseta farmi slonova. Dzungla nije neprohodna, dosta je retka, mogu se videti leopard, hosorog, vodeni bizoni, krokodili, ptice...ali nema toliko zivotinja kao sto sam gledao na tv u Africi. Ima i tigrova ali ih ja nisam video. I bolje. Sve u svemu, 21 dan prođe brzo i lepo. Stigli ste u Kathmandu i vratili ste se u mnogome u srednji vek, bili na trekingu, specijalan dozivljaj i bili na splavarenju i dzungli. Neki kažu: *Kao da sam bio na 3 razlicita putovanja*. Srećno, ko želi da ide tamo, neće se pokajati.

Zemun007